Пројекат Атријума представља промишљен пример одрживог обликовања простора, заснованог на принципима поновне употребе материјала, минималних интервенција и примене техника са ниским еколошким отиском.
Простор површине 75 м², формиран деведесетих година као пасивни елемент вентилационог система, дуго је остао без јасно дефинисаног програма и изван активног живота институције у чијем се средишту налази. Полазни циљ пројекта био је његова трансформација из нефункционалне техничке зоне у активан архитектонски и едукативни ресурс факултета.
Процес ревитализације започет је основним мерама санације, након чега су уследиле циљане архитектонске интервенције: успостављање директне приступности, корекција позиција отвора, санација фасадних површина, унапређење система одводњавања и постављање челичне подконструкције, нивелисане са котом унутрашњег простора. Подна облога изведена је од поново употребљених челичних решетки и рестлова дрвених елемената различитих врста и обрада, чиме је формирана интегрална платформа која обједињује едукативну збирку и две отворене микро-лабораторије.
Збирка дрвених врста намењених употреби у екстеријеру, Ксилотека│Архитектура, конципирана је као едукативна инсталација која обухвата више од тридесет врста дрвета, различитог географског порекла и категорија трајности. Она омогућава непосредно повезивање теоријских знања са материјалним искуством, истовремено постављајући основу за развој Лабораторије за истраживање дрвета на отвореном, Лабораторија│Дрво, усмерене на праћење понашања материјала у реалним условима експлоатације.
Пејзажно-архитектонска лабораторија, Лабораторија│Пејзаж, интегрисана је у зону испод решеткастог пода, где биљке, у потрази за светлошћу, природно продиру у простор и формирају динамичне зелене структуре. Овакво решење омогућава праћење параметара раста у условима ограниченог светла, доприноси унапређењу микроклиме и подстиче развој биодиверзитета унутар Атријума.
Саставни део амбијента Атријума представља Mурал „Дубока рефлексија Јосифа Панчића“, аутора Андреја Јосифовског, реализован поводом обележавања 150 година од открића Панчићеве оморике на Тари, чиме се простор повезује са научним наслеђем, истовремено подстичући критичко преиспитивање савремене улоге човека у контексту актуелних еколошких изазова.
Архитектонско решење Атријума настало је у оквиру студентске радионице „Мислимо одрживо – градимо одговорно“, реализоване у јуну 2025. године као део међународног Interreg Danube програма DECORATOR, у сарадњи Шумарског факултета и Миксер фестивала. Под менторством Јелене Матић, радионица је окупила студенте и младе професионалце из области архитектуре и дизајна, који су кроз процес ко-креације развили пет концептуалних предлога. За даљу разраду усвојено је решење аутора Ларе Ђоловић, Ање Ђорђевић и Душана Јевтића, којим је просторни амбијент Атријума трансформисан у едукативно-истраживачку платформу засновану на принципима одрживости и развијену кроз три међусобно допуњујућа аспекта: збирку дрвених врста, испитивање понашања дрвета у реалним условима и праћење раста биљака у условима ограничене инсолације.
